...pa evo da opišen šta smo vidili na onu kameru šta smo već gledali na dvi ka pošte šta je zapravo dole. bili smo na supetarski bad...prvo na nekih 20-tak metara dubine, pa kasnije na nekih 35-36m. dole to izgleda ko jedna velika pustinja. ko da si sletija na misec. sami pjesak, mulj prekriven nekom prozirnom travuljigom i di koji kamenčić koji viri iz tog pjeska, ali gol golcijat...ni travke na njemu. cilo vrime kameru je pratija jedan vučić buljeći direktamente u kameru...i to je to. kasnije se primistili u po bračkog kanala, ka sonder je pokaza nekakve stinje dole i opet smo išli tu probat. bili smo na nekih 23m, pa na 30-tak, pa i više...situacija sljedeća...stinje jesu, ali opet glatke stinje. opet između njih pjesak, i di koja ka ona ka biljka koja pari ko palma...situacija tu nešto malo bolja, al opet sve to pari jadno. stavija san na štap predvez kančanice, nadija i bacija isprid kamere, živo me zanimalo šta će doć...naravno, došla je bukva i skinila ješku da štap skoro nije napravija ni trc..kad promisliš da si nadija komad lignje i kako si je nadija...uopće ti nije jasno kako to uspije...onda se pojavija jedan kanjac i cilo vrime u ješku na prvoj udici gleda nezainteresirano...zanimljivo je bio gledat i kako ješka leluja bez obzira šta je osnova nategnuta ko puška...da san ja riba, bija bi se bacija kako to zanimljivo laprda...čisto da proban šta je...
...ali ovi kanjac...a, aaa...onda smo malo onako razočarani na situaciju na dnu pustili kameru da visi jedno 20-30cm od dna, par minuti...i odjednom je ekran bija pun trlji...nisi vidija ništa od trlji...to je trajalo po minute...i onda opet oni prizor sa mjeseca odozdala...ugasili kameru, smotali, ali ostali smo u area lovit cilo popodne...bukve, di koji arbun divjak....i kasnije su se odnekud pojavile lokarde odma ispod broda. diga par komada, i ošli ća...
e sad ako je bila koja ozbiljnija riba i nismo je vidili...to jer doli kamera plaši, i na to smo računali da nečemo vidit ništa...nas je zanima teren tih pošta. prije san dosta ronija sa puškom, iša san i na 25m, ali onakve tuge ne sićan da san se baš nešto nagleda ko ovde na 20-tak metara...uvik bi bar one znatiželjne sitnarije bilo na tone...ovde...
...kamera je bila ko Pale sam u pustinji...sad kad složim ovu svoju, baš me zanima šta je na ostalim poštama splitskog akvatorija...
...a onda kad buden otiša put Visa, šta je točno u mm tamo di znan da je bilo uvik života...
željni reportaže
Hvala