Postao/la oneeyed » 09. 05. 2016. (12:17)
Evo nešto od jučer. Ustajanje u 4:30, polazak u 5:00, plan - isprobavanje pribora za light jigging, specijalno - kako funkcioniraju kompleti za inchiku, moj - Stradic 5000FK s Black Hole Rubber Jigging, i prijateljev - Wiki Jigging 900h s Black Hole Dark Horse. Što se tiče očekivanog ulova - bez očekivanja, nadamo se nekom jačem grizu nebi li testirali opremu. Od mojih početnih pokušaja s jigging tehnikama, u pravilu sa lošim i nikakvim ehosonderima, čvrsto sam odlučio da više ne idem na jigging s brodom koji nema dobar sonder i ne spuštam jig dok ne vidim ribu. Naravno, kad smo se ukrcali ispalo je da je prijatelju krepa GPS u kojem ima, kaže stotinjak dobrih pošta, a sonder je s kraja osamdesetih, prikazuje dubinu i crne crtice. Jebaji ga, odlučimo se za par širokih brakova koje možemo naći po orjentirima i eto nas. Inchiku šiba u dubinu, svojih 50-tak metara.
Malo o opremi. Prijatelj sa svojim kompletom prezadovoljan, kaže uživancija. Obojica imam inchiku težine 100 g. Ja nisam baš nešto oduševljen. Nekako mi se čini da se i rola i štap lagano muče, nema tu neke lakoće u animiranju varalice od samo 100 g. I tako mi prelazimo par puta preko braka kad ovaj moj s prove viče - evo je! Naravno, mislim da me, ili zajebava ili je zapeo za dno. Međutim, stvarno riba, lipo vuče. Nije prošlo ni tri sekunde - griz i na moj inchiku! Ko na jubito filmovima. Prijatelj vadi mirno, uz kratke bjegove i trazaje riba ide gore. Tako je isprva išlo i s mojom ribom, podignem je par metar metara, pa me zaustavi, pa opet par metara pa kraći bjeg, i onda, kao da je tek shvatila što joj se događa, zaveze pravo doli pun gas. Trajao je taj bjeg možda 10-tak sekundi. Bojim se zaustavljat je na silu i čekam da stane, i puc! Ode riba i s njom moj zlatni (da ne spominjem skupi) Hot's Bigfin. Puklo je na spoju sa zogulinom (palomar čvor, vezan dan prije, fluoro Seaguar 0,435). Pičkaram, proklinjem ali treba pomoći prijatelju. Kaže vadi ofran (mrižica), ja nemam pojma di je pa uzimam kuku. Stiže uz bandu riba, kil i po -dva, i vidim da su obe udice idealno zabijene i odlučin je dignut za strunu priko bande, i puc! Ode i ova...(kasnije saznajem da je njegov fluoro 0,25, vjerojatno već i oštećen)....pičkaranje i proklinjanje, pa još, pa još...Tješi mene prijatelj mada sam mu sjebo prvi ulov u životu na inchiku...Ribu nisam uspio dobro pogledati pa nisam siguran da li je bio pagar ili mali krunaš, jedno od tog dvoje je 100%.
Nakon toga smo prešli na preostale inchiku-e od 135 g, prijatelj je diga lipog velikog kanjca, i to je to. Pribori puno lošije rade sa ovim težim varalicama, i bez obzira na to što su oba štapa deklarirana za varalice do 160 g, po nama je optimum gramaže za njih 100 g, bolje manje nego više.
Inače, divno jutro na moru, mirno i sunčano. Ovo računamo kao promašaj isključivo zbog riba koje, barem ova zadnja, nemaju šanse preživit sa inchiku-om u gubici. Šteta.
"Najgore što ti se može dogoditi je da na tebe padne nešto tupo, a teško. To drobi kosti."