primorac je napisao/la:Je, gledan u ovaj stojeći ventilator, i u ovu žicu oko propele, pa se mislin nešto.... Da to staviš ispa bi redikul...
Da, znam. Kod nas ispadneš redikul čim ne napraviš kao i svi ostali.
Al' sad pogledaj ovako:
- Staviš sve te "sprave", ispadneš u startu redikul većini. I malo te sram, sakrivaš to dok je brod na suhom, da te ekia ne zaj___je, kao šta bi i ti njih, jer ipak je to zdrava sprdsncija.
- Nakon dovoljne količine uvjeravanja da si redikul, recimo skineš ti sve to i imaš lip, normalan brod, a šta je najvažnije nisi više ni redikul (iako će se uvik povest priča tipa: "A sićaš se njega, redikula, kad je stavio ono..."). Al' ajmo reć da više nisi službeno redikul.
- Onda nakon par dana, miseci ili godina, recimo pokupiš neko čudo prilikom plovidbe noću, il' se omota konop il razbije propelu, il ovo il' ono. Stojiš nasrid mora, jadan, mali i bespomoćan. Valovi valjaju, kiša pada, vanka par stupnjeva. U jaceri ima nešto ribe, znači dotad je bilo super. Al' triba doć kući. A brod neće. Triba se skinit, zaronit', vidit' može li se nešto napravit 8ako uopće može). I onda se sitiš. Svojih sprava, dežurnih govornika, osjećaja sramote koji te obuzima kad te ekipa proglasi redikulom.
I baš tada ti se taj osjećaj učini mali, minoran, u usporedbi s neugodom koju nosi noćno ronjenje nasrid mora, u malom brodu koji se ljulja na valovima. Onda ti se učini da nisi to triba skidat', jer sad bi možda proša lišo. I, kad malo razmisliš,
SAM SEBI ISPADNEŠ REDIKUL ŠTA SI IH POSLUŠA!!!
A bolje je ipak bit' redikul drugima nego sebi. Zar ne?