Naslov teme nije nedefinisan, vise je u sustini pogresan i to najcesca iz razloga jer proracuni motor-propeler je jako slozena i moze imati nekoliko pristupa proracunima. U brodogradnji se najcesce kaze proracun brodskog propelera, a ne proracun motora jer je motor posledica propelera. Prica je slozena i opsirna, ali cu pokusati sto jednostavnije, pa mozda i ponesto nenamjerno preskocim.
Postoje dva pristupa proracunu (unutar kojih se mogu naci jos nekoliko podpristupa):
1. Proracun propulzivnog kompleksa u fazi projektovanja broda, tada jos u stvarnosti brod ne postoji, on je jos na papiru. U tom slucaju potrebno je poznavati svu geometriju broda, proracunske mase svih masenih grupa broda ... (to su faze-proracuni u spirali projektovanja broda, kao sto je u ostalom i proracun brodskog propulzivnog kompleksa, namjerno kazem kompleksa(sklopa) jer motor-propeler je sprega i tu ne postoji nezavisnost). Kada poznajeme sve potrebne proracunske velicine dolazimo do prvog kljucnog proracuna, bitnog za proracun motor-propeler, a to je proracun otpora broda, bez poznavanja krive otpora nema ni optimalnog propelera ni motora, od tacnosti otpora zavisi tacnost proracuna motor-propeler. Proracun otpora broda je ogromna cjelina i prica za sebe. Ako pretpostavimo da poznajemo krivu otpora, u zavisnosti od tipa, namjene ... broda odredjujemo potreban otpor za proracunsku brzinu (proracunska brzina moze biti zelja narucio broda ili izbor projektanta). Kada poznajemo ukupni otpor broda za tu brzinu i proracunski precnik propelera (to je najcesce maksimalni ugradivi precnik propelra, pri cemu su zadovoljene sve one preporuke o zazorima izmedju propelera i trupa), moze se poceti sa proracunom propelera i u tom projektovanju se mogu razlikovati 3 faze :
1.1. predproracun ili predprojekat u kojem se priblizno odredjuju: tip propelera, precnik propelera D, broj krila Z, omjer uspona P/D, omjer povrsina Ae/A0, bro obrtaja propelera n i u konacnici stepen iskoristenja propelera eta0, i ovo se najcesce radi u samom pocetku projektovanja, jer se ovi proracuni najcesce baziraju na nekim empiriskim formulma, dijagramima, jer su jednostavni, brzi i efikasni, ali i dovoljno pouzdani. Kad kazem jednostavni, mislim jednostavni za ing. brodogradnje, jer to mogu biti jako kompleksi proracuni, rucno ili putem kompjuterskih programa, cije rezultate treba znati pravilno tumaciti. Ove metode se zasnivanju najcese na regresiji visestrukih polinoma, rezultatima plansko ispitivanih serija propelera. Da bude jasnije neko u nekom institutu je napravio 100 propelera iz neke serije, sa razlicitim D, P/D, Ae/A0, Z i vrsio modelska ispitivanja, mjerio rezultate i dobio neke dijagrama (papirnata verzija - rucni proracun) za upotrebu, da bi se ti dijagrami mogli koristiti na racunarima oni su matematickom regresion prevedeni u polinome (ogromne jednacine), jer to ubrzava posao odnosno za svih onih 100 propelera iz jedne serije je dovoljno samo u vecini slucajeva 2 polinoma, a dijagrama na desetine. Odnosno ti polinom ne rade sustinski nista drugo nego na ekranu iscravaju isti te dijagrame u papirnatoj verziji, pa umjesto da se lenjirom ocitavaju vrijednosti sad ih kompjuter racuna. I ova faza se ponovi nekoliko puta da bi se iskristalizovali rezultari. Od same cijene i namjene broda zavisi i preciznost proracuna. Ako je to neki mali brod skromnih cijena, onda je neopravdano ici na slozenije i skuplje proracune jer ti proracuni mogu premasiti cijenu broda i onda se zaustavljamo na tome. Trebam napomenuti jos jednu stvar kod projektant izracuna propelu to nijesu neki standardni parametri propele koji se modu kupiti na trzistu, u tom slucaju projektant izabere najslicniju standardnu propelu iz kataloga proizvodjaca koja se moze kupiti, vodeci racuna na ekonomski aspekt, i to je neka optimalna propela, od koje je u svakom slucaju ona proracunska vise optimalnija. Kada su visokobudjetni projekti u pitanju odna se ide dalje na optimizaciju te optimalne proracunske propele i njene provjere , kroz neke druge proracune. Moze postojati i jos varijatni da se ilzije ta proracunska propela po proracunskim parametrima (najskuplja varijanta) ili da se kupi standardna propela pa da se izvrsi njena korekcija na parametre proracunske nesto jeftinija varijanta. U okviru ove price se sakrio i motor, a nigdje ga nijesam spomenuo, jer je on posledica proracuna propelera, zato se rijetko direktno kaze proracun motora, a evo kako. Propeler diktira sve, ako smo ogranicili propeler na maksimalni ugradivi precnik, precnik je definisao(kao jedan od najuticajnijih faktora) broj obrtaja propelera, a stepen iskoristenja propelera snagu motora (grubo), to znaci da treba ugraditi motor koji moze zadovoljiti taj broj obrtaja i tu snagu, definisala ga je propela, e sad na trzistu ne postoji takav motor sa tacno tim karakteristikama, iz kataloga proizvodjaca se izabere taj motor koji moze ispunite te zahtjeve, to je naslicijniji motor optimalnom tu dolaze i varijante motora sa kopcom ili ako se mogu pogotiti obrtaji propele sa radnim obrtajima motora onda direktan spoj vratila propelera bez kopce, i zato se ne kaze proracun motora, jer je motor posledica.A opet sa druge strane, posto taj motor nije identican proracunskom sada se preracuna propela za taj standardni motor i odredjenu kopcu. To se zove zajednicki rad motora i propelera, uskladjivanje i usaglasavanje motora i propele, taj propeler je optimalan za jedan uski dijapazon brzine broda one brzine u kojoj ce se brod najvise nalaziti tokom eksploatacije, ako nije propeler sa prekretnim krilima i ona nije svemoguca. Optimalan propeler i motor su kompromis mnogo faktora da bi se dobila sto veca efikasnost, manja kavitacija i vibracije i zelejna brzina
1.2 Druga faza - slozeniji proracuni, cdf, modelska ispitivanja propelera ...
1.3. Treca faza - izrada konstrukciskog nacrta propelera koju radi ili projektani biro specijalizovan za propele ili livnica propelea.
2.Proracun propulzivnog kompleksa kod vec izgradjenog broda, i tu postoji vise varijanta ali evo neke samo najosnovnije
2.1. Postoji vec ugradjen motor ili motor + kopca pa se vrsi proracun optimalnog propelera. opet moram napomenuti proracunski propeler nije standrardni pa treba izabrati najslicniji i najoptimalniji onom propeleru sto se moze kupiti ili reparisati vec postojeci.
2.2. Postoji propela pa se vrsi proracun optimalnog motora ili motor+kopca, rjedje jer je najcesce motor skuplji pa ako vec postoji motor onda je jeftinije mijenjati kopcu ili/i propelu. Ova varijanta se svede na promjenu redukcije kopce i doradu-reparaciju propele, sto se u biti svede na 2.1.
U okviru ovih postupaka postoji jos nekoliko podpostupaka, ali da ne zamaram i ovako je vec komplikovano.
Tako da se rijetko kad, skoro nikad, direktno ne proracun motora, njego se do njega dolazi preko propele,odnosno u postupku proracuna propulzivnog kompleksa motor se usvaja iz kataloga proizvodjaca, sem ako nije slucaj 2.1., a i tu je motor vec definisan pa nema njegovog proracuna. Da bi se usvojio optimalan motor potrebno je prethodno izvrsiti mnogo proracuna u fazama projektovanja ili poznavati mnogo pamarametra i kruvu otpora vec izgradjenog broda.