Raketa je napisao/la:malub1 je napisao/la:I vukovi su zaštićeni i nekima lipi a nekima pokolju cilo stado.I šta se u Lipoj našoj po takvim pitanjima radi?
Mene osobno više brine šta se na peškarijama prodaju nedorasli moli,jučer san vidija i hrpu škarpinica manjih od 10 cm( aminim.lovna vel 25cm) pa sitne trljice........ Njih na peškariju nisu donili ni sredozemne medvjedice ni tunji a ni bogme dupini nego LJUDI
Mislim da si u pravu..donekle.
Da ljudi uopće ne diraju u ribu sve bi u moru bilo kako priroda kaže. Ali stvarnost je drugačija i ljudi i vole lovit ribu i vole je i jesti, a bogami i lovit u velikim količinama, zato da bi je jeli i oni koji žive u Alpama i da se od toga zaradi lova.
I da se svi drže propisa, opet smo ravnotežu u moru poremetili, a zato su i uvedena ograničenja o minimalnoj veličini ribe kojih se nadam se bar većina ljudi koji su tu na forumu, kao i ja, drže.
Zašto je u redu, kao što sam ja danas napravio, lišit života 15 arbuna, a nije u redu eliminirat jednog delfina, npr. planski, nek to recimo radi nekakva obalna straža, kao što je normalno da se na taj način uredi nekakva park šuma?
Ljudi su po tvojoj teoriji onda valjda roboti!?
Ljudi su dio prirode i to što su inteligemtniji od drugih sisavaca daje im prednost u preživljavanju.Jesmo mi ljudi krivi što su ostali sisavci,člankonošci,ribe,gmazovi,vodozemci,ptice itd mone pa se neznaju služit tehničkim pomaglima?Heba te patak ja bi htio bit brz ko gepard,plivat ko tuna,imat vid ko orao,ležat po cili dan ko prasac,putovat besplatno zračnim prostorom ko ptica,imat kitu ko lav ....,e pa nemere....,imam to što imam i snađi se druže...,sve je to priroda...,,čak su i idiotski zakoni dio prirode jer su ih donijeli ljudi po principu većine ...,dobro ovo je više filozofski pogled ali mislim da sam pomogao u lakšem izvođenju nekih zaključaka..
A oni meni da su guštali gledat kako je dupin cilo vrime sporo kružija oko mene i da sam ga mora vidit 
Aaaaa zato nema ribe. Penjem se u brod, skidam opremu i ne znam šta bi mislija. Bi li bija ljut ili bi se smija, na kraju sam osta zbunjen ili po naški lagano pos**n. A ništa, odlučimo otić malo dalje na drugu pošticu, kad evo momka pravo na nas. Doša je na nekih desetak metri od broda. Pretpostavljam mladac - tinejdžer, onako po veličini. Koje predivno biće! U tom momentu su se sve emocije iznivelale. Jednostavno ga je gušt vidit. Ka kad vidiš starog prijatelja ili možda pri, ka kad u snu sretneš nekog tko ti je jako drag. Odma mi više nije bilo važno šta nisam ništa uvatija 
:beer:
