Postao/la lupis » 24. 05. 2013. (14:09)
...,uz to pikova pinčica.U livoj ruci držin marendu a desnom vještim pokretima tražim takujin u jedinom žepu Helijhansenovih crvenih tregerica.Pada mi napamet kako su mogli i još pokoji žep napravit.Takujina nema....,što sad...,vrime za partencu a nemoreš ostat dužan.U tom trenutku pada mi genijalna ideja...,možda je takujin ostao u autu kod mjenjača?Ostavljam sve na kasi i u par skokova sam u autu...,bingo...,takujin je tu!Vraćam se u butigu i plaćam ,pazeći pritom da prodavačica zaguca do kraja.Nakon silnih peripetija ponovo sjedam u auto pod idealnim kutem i krećem prema portu.Ma nisam bio još ni u trećoj kad zvoni mobitel.Nakon 13 sekundi uspijevam iščupati mobitel iz tog jedinog žepa.Frend zove da mu treba prikolica za prijevoz nekog krupnog otpada na deponij.Gledam u nebo i mislim hoće li vrime izdurat.Gledam na sat smješten na tabli automobila i računam.Do broda mi treba 2 minute,još par minuta dok krenem,do pošte uz jedan sjevernojadranski otok otprilike sat vremena,parangali će bit naješkani do tad,imam nešto lufta..,odlučujem nevoljko vratiti se nazad i osloboditi prikolicu od nekih stvari.U zraku se osjeća lagani zapadnjak...,u ovom dijelu godine nema ga ni u jednoj prognozi i obično mu uspijem zbrisat na vrime,odnosno prijeć dio u kojem je najneugodniji prije nego počne puhat.On sad već „ide“,a ja nisam ni krenuo. Za sat dva će nestat kao što se i pojavio.Ulazim nazad u dvor a evo i frenda.Ćakula na ćakulu i dragocijeno vrime prolazi.Već kasnim debelo,i odlučujem promijeniti plan,biće još vrimena a riba ionako neće nikud jer rijetki su znalci koji ih mogu prevariti,teagresivne zubate ribe sa velikim zubima.Vrime je već lagano od marende,predlažem da nešto prezalogajimo prije nego se krene dalje,sad mi je ionako svejedno.Sjedamo u auto i odlazimo .Tu i najiskusniji naprave kardinalne greške,jer odu na burek koji je često puta i od prvoga dana,te imajući to na umu, odlučujemo otić na šurlice.
Najbliži nam je bankomat jedne naše banke koja ima fiksnu kamatu 3.5% za depozite do 4.999,00 eu. Peglam karticu pazeći pri tom da je ispeglam od kutem od 90 stupnjeva,inače se zna dogodit da ju bankomat preagresivno proguta i skonča u velikim mukama.Zato sam pobornik C&R tehnike ,te koristim razgradive kartice kako bi i bankomatu dao poštenu šansu za život.Ovog puta sve je odrađeno savršeno i nakon par sekundi bankomat izbacije karticu koju je prije usisao te uz nju dolazi i nekoliko novčanica od 100 kn.Zdravi kakvi jesmo ,a sad i veseli,krećemo uz zvukove peterocilindričnog dizela prema jednoj birtiji koju je dobro obić uvik za vrime ovakvih dana i koja uvik daje izdašne porcije.Kako se dan već otegao,iz makine izvlačimo maksimum,i klizimo u susret keramičkom pjatu,a možda i dva,domaćega gulaša i šurlica.U ovoj situaciji našli smo se već bezbroj puta i odrađujemo sve bez i najmanje greške,pazeći na težinske limite,u nepunu uru i pol bogatiji smo svaki za po dva pjata fenomenalnog gulaša i šurlica,dvi žuje i dva korneta od čokolade .
A nije ni polne.Iskrcavam frenda kako bi uzeo prikolicu,a sebe pitam jeli pametno sad krenut po tih par riba.Zapadnjak je stao nema ni kvarat ure,vrime idealno,“promjena“ oko ure za polne.Stižem do dogovorenog mjesta na kojem me čeka ješka.Dok se livom rukom češem iza uha i živim u neizvjesnost,desnicom otvaram jaceru.Kad me nije kolp strefil!Ješke ko u priči,oćeš srdele,oćeš inćun,oćeš papaline...,zovem kapetana i pitam koliko mogu uzet a on mi milim tonom odgovara da uzmem sve ako mi treba jer ionako nezna di s tim,te da u salonu ima još par šnicela u saftu i nešto plačinki s marmeladom, i da je nabolje da i to uzmem,ne želeći forsirati u tom trenutku nepotrebnim pitanjima prihvaćam njegovu sugestiju.
Sad sam se našao na čudu,jer ješke ima i previše,a šteta bacit....,možda da se promini plan i da se krene na nešto veće,prošlo mi je kroz glavu i već u sljedećoj sekvenci odlučeno je ...
Nastavlja se..
Sve su osobe i događaji izmišljeni.
Svaka sličnost sa stvarnim likovima i događajima je slučajna.