Postao/la lupis » 23. 05. 2013. (14:57)
Kako do zubaca najlakše,1.dio
Rano jutro,pola pet(četire i pol)...,vani je škuro jer je noć.Palim svitlo koje se sastoji od dvi štedne Osramove žarulje deklarirane snage 48 W,a troše svaka ko da imaju 11. Gledam u strop i važem između dvije ideje;prve, dilje se stat i ić po par liganja do puntala udaljenog 75 metara od porta za što mi treba kvarat ure do barke i 4 minute plovidbe u što se ubraja i rad motora na minimumu kako bi dostigao radnu temperaturu od 82 stupnja celzijeva,i kasnije potopit panulu s kojom nikad nisam znao radit,i druge..., i druge,pametnije,odspavat još koju uru-dvi i pustit da me probudi auspuh plivarice,te s nje uzet nešto srdele za parangalić.Početnička greška svakog zubacomana.Platio sam danak gledanju „Teorije velikog praska“ do duboko u noć.
Savladava me san prije donošenja odluke,a plivarica je taj dan zaobišla moj porat i otišla u drugi,bogat naftom.To sam shvatio tek oko 8 i pol,po kontinentalnom vremenu pola 9.
Sreća da su žarulje štedne pa je šteta minimalna.
Dan je otišao drugim tokom,nakraju je ispalo da sam dosta toga napravio korisnog toga dana,prominio impeler vanbrodskom motoru,nažuntal par udica na parangalima za landovinu,napravio još tri para zastavica za parangale,u javnosti nesebično podilio par savjeta do kojih je teško doć,te se bavio trivijalnim stvarima poput košnje trave,branja trešanja,provlačenja nekih PGP 3x1,5 kabela i pituranja portuna u zeleno Saratoga piturom.
Novi dan,nova sreća.
Poučen ranijim negativnim iskustvima,nisam dan prije dozvolio da me Šeldon zadrži,nego sam pogledao neku emisiju o nekom ćelavom tipu koji kupuje kramariju a ništa mu netreba pa uvik prođe dobro.To je završilo oko 22,30 i pokupio sam se u krevet,kako bi oran drugog jutra ustao i napravio dar-mar u populaciji zubatih ljuskavki.
Sat je navijen na 7 manje kvarat,varijanta s lignjima otpada.Budim se uz tonove dueta Sonny&Cher jer je mod alarma podešen na „radio“,puno ugodnije nego ono tuljenje alarma od kojeg mi je posli cili dan napet.
Već u prvom susretu s javom,do ušiju mi dopire zvuk auspuha plivarice i prema njemu određujem vrime dizanja iz kreveta,naime zvuk odaje brzinu od 12-tak čvorova što znači da nije još blizu porta.Poučen lošim iskustvom otezanja oko ustajanja,bez kalkuliranja iz horizontale prelazim u vertikalu.ovog puta ne palim svitlo jer je vani već debelo dan.
Nakon odstranjivanja štetnih tvari iz organizma koji su se tokom noći nakupile u tijelu, pod utjecajem adrenalina preskačem umivanje i pranje zubi i ulazim u kuhinju di dica već mažu nutelu na kruh.
Tih je dana velika teglica nutele koštala u butigi 28 kn,što je dobra cijena.Mobilni uređaj zvoni i kapetan javlja da je ulov slab ali rezervirana količina srdele ostavljena na dogovorenom mjestu,a oni idu doma jer je sve već odavno prebrano i utovareno.
Prognoza na Aladinu je „sve bijelo“,što se tiče vjetra,a što se tiče kiše perfektno jer ne volim kad mi tuče sunce u glavu u polne.
Mali se sjetio da ima još neki rad iz Prirode,o nekim ribama i mediteranskom bilju.Nema veze,ješka je u hladnjači a ona ne re nikamo.To smo riješili za 10 minuti i uz malo kašnjenje eto me na ulaznim,u ovom slučaju izlaznim vratima od kuće.
Uzimam nove zastavice,30 kn za marendu,ključ od auta,bujol,i krećem u akciju.
Dok sam otvarao portun,skužio sam da sam u kući ostavio mobitel.Ništa,vraćam se opet nazad jer nikad se ne zna.Nakon nekoliko minuta sjedam u auto stavljam ručicu mjenjača u rikverc,hod unatrag,ne znam sad koji je točan omjer u getribi ali to nije ni bitno za cijelu ovu priču.Već kad sam došal do portuna eto nove nevolje,shvaćam da mi je i GPS Legend od Garmina ostao u kući.Možda će sam model GPS-a nekom zazvučat neatraktivno i luzerski,ali što je tu je.Nema druge nego ponovo odgodit polazak.Kako mi ručna slabo drži,a auto je na uzbrdici(u nekim varijantama to se može tretirat i kao nizbrdica)prisiljen sam ubacit u prvu i zagasit makinu.Sad već iznerviran silnim sitnim odgodama i kašnjenjima utrčavam u kuću i grabim sićušni uređaj ,prevrćem fikus i izlijećem vanka.Konačno pokret.
Nakon 50 metara vožnje,zaustavljam se u butigi i kupujem 10 deka parizera,10 deka ementalera i jogurt u pakiranju od 1 kg netto težine,s 2,8 % mliječne masti,u modroj ambalaži.Ti su mi se pokazali najbolji po oblačnom vrimenu u ov štajun...
Nastavlja se
Sve su osobe i događaji izmišljeni.
Svaka sličnost sa stvarnim likovima i događajima je slučajna.