IZRAČUN PROPELERA

[tacek]

Klizanje (slip)

Klizanje propelera nije neka specifikacija niti oblikovna osobina propelera. Klizanje je u istini razlika između teoretskog hoda propelera, ako se taj prividno vrti u trvdom materialu i hodom propelera u vodi, kdje se događa da je hod propelera samo nekih nekoliko desetina procenata od namišljenog hoda u tvrdom mediju. Šta bi bilo ako bi klizanje potpuno eliminirali? Imali bi 100 % izkorištenje propelera, šta je dosta bllizu teorije o perpetum mobile. Znači klizanje i iskorištenje kao kategorija su posve neovisne konstante propelera. Klizanje zavisi od više faktora. Prvi i najznačajniji je napadni kut krila propelera, koji determinira gibanje propelera kroz vodu te preuzrokuje potisak – zato su propeleri i napravljeni. Uvjek želimo da bi bilo klizanje što manje ali uvjek ovo klizanje postoji i nemožemo ga zanemariti. Stanje bez klizanja možemo postiči ako se propeler bez ikakvog trenja (osovina, ležaji) vrti na osovini kad plovilo teglimo. A i u takvim uslovima nešto od klizanja ostane – u tom primjeru zovemo taj otpor vuće ili engleski drag. Ali taj efekat nema nikakve veze sa potiskom propelera t.j propulzijom. Ali nam snaga vuče ili drag dosta govori kod vožnje jedrilicom, kdje je taj efekat nepoželjno kočenje broda gnanog jedrima. Ako bolje razmislimo plovila bez klizanja propelera praktički ne bi mogla djelovati. Šta nam dobroga donosi klizanje propelera? Klizanje praktički je zamjena za menjač i spojku u autu. Ako klizanje ne bi postojalo, trebali bi na pogonskoj osovini namjestiti menjač sa spojkom da bi u startu motor mogao postići radne okretaje. Ista filozofija kao kod auta.
Tako možemo sa prekidaćem kopče okrenuti vrtnju iz slobodnog u hod naprijed i brzo u hod natrag. Možemo ubrzavati i usporavati a sve ide kako kod bezstepenog automatskog menjaća. U nuždi možemo na brzinu preči iz hoda naprijed u hod natrag a klizanje propelera obavi sve ostalo bez jačih trzaja. Klizanje nam osigurava da nećemo nikada nešto polomiti u pogonskom sistemu. Klizanje i za čas zaustavi brzo vrteči propeler kada oduzmemo gas. Kod početnog dodavanjem gasa propeler se zavrti jako brzo i klizanje je tada najveće . Kad plovilo dobije potrebnu brzinu i propeler počinje bolje ‘hvatati’ vodu klizanje propelera se smanjuje. Klizanje se smanji na najmanju mjeru onda kada cijeli pogonski sklop (motor, menjać, propeler) dostigne maksimalno iskorištenje određene instalacije.
Zbog toga vrlo je važan odabir propelera da bi ovakvo maksimalno iskorištenje postigli te da bi plovilo dostiglo maksimum željenenih performansi.

[Kapo]

Klizanje (slip)

Klizanje propelera nije neka specifikacija niti oblikovna osobina propelera. Klizanje je u istini razlika između teoretskog hoda propelera, ako se taj prividno vrti u trvdom materialu i hodom propelera u vodi, kdje se događa da je hod propelera samo nekih nekoliko desetina procenata od namišljenog hoda u tvrdom mediju. Šta bi bilo ako bi klizanje potpuno eliminirali? Imali bi 100 % izkorištenje propelera, šta je dosta bllizu teorije o perpetum mobile. Znači klizanje i iskorištenje kao kategorija su posve neovisne konstante propelera. Klizanje zavisi od više faktora. Prvi i najznačajniji je napadni kut krila propelera, koji determinira gibanje propelera kroz vodu te preuzrokuje potisak – zato su propeleri i napravljeni. Uvjek želimo da bi bilo klizanje što manje ali uvjek ovo klizanje postoji i nemožemo ga zanemariti. Stanje bez klizanja možemo postiči ako se propeler bez ikakvog trenja (osovina, ležaji) vrti na osovini kad plovilo teglimo. A i u takvim uslovima nešto od klizanja ostane – u tom primjeru zovemo taj otpor vuće ili engleski drag. Ali taj efekat nema nikakve veze sa potiskom propelera t.j propulzijom. Ali nam snaga vuče ili drag dosta govori kod vožnje jedrilicom, kdje je taj efekat nepoželjno kočenje broda gnanog jedrima. Ako bolje razmislimo plovila bez klizanja propelera praktički ne bi mogla djelovati. Šta nam dobroga donosi klizanje propelera? Klizanje praktički je zamjena za menjač i spojku u autu. Ako klizanje ne bi postojalo, trebali bi na pogonskoj osovini namjestiti menjač sa spojkom da bi u startu motor mogao postići radne okretaje. Ista filozofija kao kod auta.
Tako možemo sa prekidaćem kopče okrenuti vrtnju iz slobodnog u hod naprijed i brzo u hod natrag. Možemo ubrzavati i usporavati a sve ide kako kod bezstepenog automatskog menjaća. U nuždi možemo na brzinu preči iz hoda naprijed u hod natrag a klizanje propelera obavi sve ostalo bez jačih trzaja. Klizanje nam osigurava da nećemo nikada nešto polomiti u pogonskom sistemu. Klizanje i za čas zaustavi brzo vrteči propeler kada oduzmemo gas. Kod početnog dodavanjem gasa propeler se zavrti jako brzo i klizanje je tada najveće . Kad plovilo dobije potrebnu brzinu i propeler počinje bolje ‘hvatati’ vodu klizanje propelera se smanjuje. Klizanje se smanji na najmanju mjeru onda kada cijeli pogonski sklop (motor, menjać, propeler) dostigne maksimalno iskorištenje određene instalacije.
Zbog toga vrlo je važan odabir propelera da bi ovakvo maksimalno iskorištenje postigli te da bi plovilo dostiglo maksimum željenenih performansi.

Bravo tacek. Evo i na velikim trgovackim brodovima imamo slip koji racunamo svakodnevno i koji se krece u rasponu od "+" (pozitivnog kad je lose vrijeme ili kontra kurenat a ide cak do 15%) do "-" (negativan kad brod napravi vise milja od propele, npr. niz jaki kurenat,a ponekad ide i do cak - 5 %)

Inace slip racunamo ovako : (broj predjenih milja propele - broj predjenih milja broda / broj predjenih milja propele) x 100
da se dobije u postotku
Broj predjenih milja propele zavisi od koraka propele i dnevnog broja okretaja motora (ima counter za napravljeni broj okretaja, a na velikim brodovima je propela uglavnom direktno vezana na motor bez redukcije).

Znam da ovo nije jako primjenljivo na malim brodicama,ali cisto za informaciju forumasima,kad je vec tema o slipu.

Pozdrav

[primorac]

Neki osnovni pojmovi koji karakteriziraju vijak (malo hrvatskog jezika)

Uspon vijka (eng. Pitch) linearni je pomak koji vijak prođe u jednom punom okretu za 360°. Korak ovisi o kutu usponu krila,ako je veći kut, tada je veći uspon.
-Kut uspona vijka (“zakrenutost krila” , engl. skew)
-zakrivljenost lopatice (engl. cup) - doprinosi porastu uspona
-Skliz vijka (engl. slip) –S obzirom na karakteristike vode kao tekućine, postoji gubitak u koraku koji se zove se skliz.
Skliz je najveći u početku kada vijak kreće, a brod još stoji. Tada je max. Kako se brzina broda povećava, skliz se postepeno smanjuje. Skliz uglavnom ovisi o brzini, broju okretaja vijka, podvodnom obliku broda usponu vijka itd. Skliz je manji kod manjeg broja okretaja vijka. Kod opterećenijihvijaka,poželjno je da broj okretaja bude manji, a površina krila veća.
-Napadni kut vijka (“nakošenost” krila vijka, eng. rake)

-Ulazni i izlazni brid vijka. Ulazni brid onaj je koji zahvaća vodu, te je preko tlačne plohe lista potiskuje prema izlaznom bridu.
-“Usisna strana” vijka –strana okrenuta prema pramcu–na njoj se javlja podtlak.

-“Tlačna strana” vijka -strana krenuta prema krmi –to je područje višeg tlaka.

Pojam vezan usko uz rad propelera - kavitacija
Uslijed pada tlaka vode oko lopatica vijka na vrijednost tlaka isparavanja vode pojavljuju se mjehurići pare –kavitacija.Mjehurići pare bivaju nošeni u područje višeg tlaka, gdje implodiraju (ponovo se pretvaraju u kapljevitu fazu) pri čemu ako implodiraju u blizini lopatica vijka dolazi i do oštećenja stijenke vijka. Pri tome, kavitacija se prvo javlja na vrhovima krila, gdje je brzina strujanja najveća.

[tacek]

Hvala na pomoci Primorac

[madi]

Malo "šalabahtera" ako kome bude od koristi ...

[anton]

Pošto ste već ugrijani imam neki problemčić da mi pomognete riješiti
Barka ( brod ) poludeplasman 8,20 -kučni projekat , vodna linija 7,50 širina vod.lin. 2,50 težina cca 6 t
motor Valmet 160 ks šestak sa max2200 o/min kopča 2:1 , propeler nezna ni bog koji je ,jer je naknadno skračivan
i čovjek ide max 7 milja .Dali se može nešto tu popraviti i poboljšati. Velika hvala na informacijama i pomoći.

[staracimorezd]

Bog ekipa...vidim da sam na pravoj adresi da rijesim moj problem naravno ako ste raspolozeni za pomoci....Imam guc duzine 6.20 sa motorom faryman 8 hp ali nema plocice pa neznam koliko okretaja ima i prije je bila kopca koja je imala samo voznju naprijed i ler i brod je isa dobrih 6 milja...sad sam ja prominija kopcu i sad naravno mogu voziti i krmom ali mi je ova kopca reducirala broj okretaja i jedva postignem 4 milje...kopca koju sam ugradija nema nikakve podatke ali sam je skinija sa farymana 5 hp koji vrti 2500 rpm...zanima me dali netko zna omjer ove kopce koja je original od ovog farymana 5 hp i koliko okretaja ima ovaj stari stojecu faryman od 8 hp pa bi lakse odredili velicinu propele jer je ocito da triba biti veca a mista ima mislim dovoljno...takodjer ako bi netko zna onako priblizno koliku propelu tribam bi bilo super i nebi triba placati izracun....evo cu staviti sliku ako i to moze pomoci a nemam pojma koliko je brod tezak,mozda 2000 kg....
Unaprijed zahvaljujem...

IMG_1410.JPG

IMG_1305.JPG

IMG_1360.JPG

[tacek]

Anton, Glede kucnog projekta ja vjerujem da je - brzine radi - taj projekat cisti deplasman. Prema izracunu takav motor u deplasmanskom brodu u istini moze nekih 7 milja. Ta tu tezinu i duzinu vodene za deplasman se racuna maksimalno 27 konja za takav brod i nekih 6,2 milje. Ali se bojim da sa punom snagom mozete potopiti krmu krmenim valom. Ali cu ti ipak napraviti izracun za poludelpasmanski brod:
Proracun pokazuje brzinu od 11,7 milje a propeler je sa pokricem ca 65 % 23 x 21 ince a osovina 45 mm najmanje.
Posto tu nesto ne stima - ali u takvim projektima iz kucne radinosti ne stima dosta toga - tezko je biti pametan. pozdrav

[lupis]

Brod tog trupa,težine i s motorom takve snage plovit će brzinom bližom 5,5 nego 6 milja ,u idealnim uvjetima!
Kakvih 7 milja!?!?!?!?!!!

[tacek]

Da, ocito. Govorio sam o teoretskim izracunima. Da ovom snagom mozes potopiti brod (krmu) i to sam rekao.

[edicace]

Imam Mercedes 300D ( OM 617.912) 5 cilindara, snaga 88ks i namjeravam kupiti kopču JLM 480A omjera 2,4 : 1.
Brod je aluminijski lajbot dužine na vodenoj liniji 8,5 metara ( 8 metara dužina broda i 0,5 m spojler).
Da li netko ima ideju propelera recimo od 20 cola, koliki bi bio korak ?

Hvala

Molim Vas za mišljenje : TM345A omjera 1 : 2,47 ........ ide na moj motor .... ? Ja bi ga vrtio do cca 3000 okretaja ...
nekako mi izgleda na granici ...

Lijepi pozdrav

Hvala

[Bigi]

pozdrav ljudi evo se vratio sa godišnjeg i vidim da san dosta toga propustio, ovdi je uvik radno.
taček jesili gotov sa skriptom ?

[Bigi]

Imam Mercedes 300D ( OM 617.912) 5 cilindara, snaga 88ks i namjeravam kupiti kopču JLM 480A omjera 2,4 : 1.
Brod je aluminijski lajbot dužine na vodenoj liniji 8,5 metara ( 8 metara dužina broda i 0,5 m spojler).
Da li netko ima ideju propelera recimo od 20 cola, koliki bi bio korak ?

Hvala

Molim Vas za mišljenje : TM345A omjera 1 : 2,47 ........ ide na moj motor .... ? Ja bi ga vrtio do cca 3000 okretaja ...
nekako mi izgleda na granici ...

Lijepi pozdrav

Hvala

a koliko je max broj okretaja tog motora sad kad je mariniziran

[edicace]

Imam Mercedes 300D ( OM 617.912) 5 cilindara, snaga 88ks i namjeravam kupiti kopču JLM 480A omjera 2,4 : 1.
Brod je aluminijski lajbot dužine na vodenoj liniji 8,5 metara ( 8 metara dužina broda i 0,5 m spojler).
Da li netko ima ideju propelera recimo od 20 cola, koliki bi bio korak ?

Hvala

Molim Vas za mišljenje : TM345A omjera 1 : 2,47 ........ ide na moj motor .... ? Ja bi ga vrtio do cca 3000 okretaja ...
nekako mi izgleda na granici ...

Lijepi pozdrav

Hvala

a koliko je max broj okretaja tog motora sad kad je mariniziran

motor jos nije bio u brodu .... mariniziran je nedavno,

[Bigi]

dili ti imaš več propelu, ako imaš koju?
za proračun mi fali još težina i max br. okretaja, ali iz dosadašnjeg iskustva takvi se motori vrte na nekih 4000-4500 o/min
koliko san svatio ti si htio staviti prvo JLM 480A omjera 2,4 : 1. a sad imaš TM345A omjera 1 : 2,47 što i nije neka razlika,
a što se tiče na koliko okretaja češ ga ti vozit to je za sada pod velikim upitnikom jer treba prvo vidit koliko če uopče okretaja razvijat motor pod opterečenjem,
vidim da si iz zadra, ako možeš dođi sutra do radione adriatic propeleri na novi bokanjac pa čemo porazgovarat i rješit problem,