Ovom prilikom se sa tugom i žalošču se prisječam i prijatelja, i poznanika te naravno i ostalih koji su nesebično položili život za našu budučnost i opstojanje na ovim prostorima
Godinama se spremam poć u Zalužnicu kod Otočca i poklonit se žrtvama znanima i neznanima a koji su tamo poginuli ali snage nemam Koliko me pamčenje služi imali smo 20 mrtvih i 55 ranjenih u akciji 
Ima san sriču ostat živ u navedenoj srpskoj vukojebini i nisan baš siguran da bi se ja danas tamo ponaša sukladno evropskim normativima a glede povratnika srpskih, tako da je to ujedno i glavni razlog moga izostanka i dolaska na godišnjicu oluje Osta mi je u sječanju jedan poznanik Milivoj koga smo zvali Bobetko jerbo je bija isti on, a inaće je bija i u mom vodu.U Kutervu je prije akcije tješija i zabavlja mlađe vojnike dosjetkama i doskočicama pa da navedem jednu koju neču zaboravit i ide ovako;PET DANA MENE KUČI NEMA OJ SRBINE ŠTO SE TEBI SPREMA U polasku u napad rano ujutro diza je moral svima svojim šalama i svi su ga obožavali.Prilikom napada na selo Zalužnica ušao je među prvima i odma naletija na autohtonog srbina na kojeg je zavika neka se preda, da bi navedeni srbin ušao u kuču te kroz prozor kuće ispalio metke iz papovke i usmrtio hrvatskog velikana na mjestu Nikada neću prežalit ča nisan tada bija sa njime jer ja nebi dozvolija da pita smrada da se preda, a moj Milivoj bi najvjerojatnije osta živ 
Nevolim baš laprdat o ratu ali san se ovoga sitija te san i napisa povodom praznika i dana pobjede a kome se ovo pari nepodobnim za forum neka mi malo rauhen ps.veliki pozdrav Damiru a sve u svezi dana pobjede
