Pokojna nona mi je dosta često radila sipe s krumpirima na gulaš, pošto je više nema sa sobom je odnjela tajnu recepta sa sobom. Može li mi tko pomoći svojim receptom da obnovim taj blaženi okus djetinjstva?

Nisi jedini kome to fali!
I ni jedan recept to neće vratit.Može ti recept bit isti,ako ga nije ista ruka mješala,ako nije skuhano u istoj padeli,i ako nije na istom stolu u istoj kamari ,neće bit ni blizu,nažalost!

dragi Lupis i Tomy,
obično u zimsko doba, oko najkračeg dana pa malo još kasnije kad sve u prirodi stane valjda mozak željan senzacija poradi na potrazi za njima. onda nema boja, mirisa i zvukova. predmeti iz djetinjstva, likovi i priče djedova i stričeva o dubokom moru i ribama izrone u mislima poput olupina iz bajki. jednog takvog dana ranih sedamdesetih prošlog stoljeća, vukla se migavica na našoj plaži. burno vrime, vedar dan i par judi na plaži u điru. svi fudrani u kapute. šime je bija kapo o migavice. vukle su se tri uze. potezalo je par njegovih judi i moj stari i stric i još niki ča su se zatekli u šetnji. stari konop tanki, riza je ruke i kapio more po gačama i postolama. trefilo se na kraju par kašeta gira, liganja, dikoji škrpun i gavuna.
odmah posli, smo pošli u konobu od strica naložit vatru. stari i ja smo čistili gire a barba(od babe brat) je ložija vatru. jednom je reka da su mu komaštrine stare priko sto godina. još ih je njegov dide koristija. to je tada ovako bilo: nalija je skoro litru maslinovog ulja u tu teču i stavio na vatru. zgrija nas je oganj u ladnoj konobi. vatra je bacala svitlo po zidovima i uz malo mašte moga si zamislit kako je plave boje i da je to more ušlo u konobu. nikad više takvog gušta od gira. tražim ga stalno i bezuspješno. nema više ni strica ni starog ni konobe ni starih teča ča su visile u konobi.