Postao/la štrop » 16. 07. 2009. (15:38)
Prošlu zimu, loveći gere sa najbje poste odakle su gere najbolje i to gera šaruja, u mrižu četrnaesticu dugu osandeset metara i visoku četiri, inčetalo se dvadeset kila bateji a nijedna gera. Neznajući što ću sa njima polovicu dajući susudima, ostatak sam ubaci u veliki kotal na tripije u koji sam predhodno na maslinovom uju ( mješavina orgule i mastrinke ) izdinsta kapulu na turski, potom ubaci neočišćene bateje ko bi ih očisti onako sitne sedan osan kila i kap bilega vina. Najdonja riba se je frigala a ona gornja kuhala, naravno uz dodatak soli, papra u zrnu, česna i list lovorike. Kad se počelo kuhat u vlastitoj tekućini sve sam dobro propasira, izgnječi i procidi. Tako prociđenu ribu san baci a na jusi koje je bilo manje od litre skuha malo rizi, juha je bila bila i gusta ko mliko a škorup je činila istog momenta kad se je digla s ognja. Kad su rizi bili skuhani malo domaćeg petrusina i kap crnog vina, e nikad takva lešada u životu, bez vode učinit juhu to je lešada, neopisivo !